Ja se tebe sviđam, a ti mene?

Uđite u bilo koji klub/kafić/kafić koji glumi klub ovih dana. 

Opišite mi šta vidite.
Ja ću vam reći.
Vidite grupu muškaraca i grupu žena. Jedni su, na primer, sa leve strane, a drugi su sa desne.
Sačekajte 3h ujutro.
Šta sad vidite?
Ista grupa muškaraca i ista grupa žena na svojim položajima, kao vojnici drže one mučene stolove da ne padnu i da im ne poispadaju Ajfonovi.
Onda kao po komandi polako se skupljaju torbice, zezalice i jakne i svako odlazi svojoj kući, bez ijednog broja telefona, bez ijedne progovorena reči, a kamoli flerta. Bitnije je čekirati se.
Komunikacija, je l' se to maže na 'leba? Tito, vrati se, sve ti je oprošteno.

Da vas podsetim kako je to bilo nekada:

Izađeš u kafić i zauzmeš bilo koji sto koji ti odgovara, ne moramo svi da budemo separeisti i da nam Moet bude događaj godine. Nekoliko stolova blizu tebe dolazi Onaj Na Koga Si Bacila Oko sa svojim društvom u poprilično veselom raspoloženju. Kako ste se ugledali, oboma kreću noge same da igraju, sistem sreće dođe do famoznih sto procenata i osmeh vam se toliko razvuče da vam vidimo tu krnjavu šesticu koju ste polomili jedući kokice pre neko veče.

Žene kao nesvesno bace pogled preko ramena uz propratno zabacivanje kose unazad, muškarci drže Džek ili Marlboro u ruci, blago se namršte da izgledaju opasno i dobace vam Džejms Din pogled. Serija od četiri- pet pogleda, direktno u oči i sa polusmeškom.

"Izvini, gde ti je celofan?", prilazi On i trudi se da zvuči ozbiljno.
"Misliš onaj iz koga sam ispala, jer sam bombonica, raspao se, kao i ta tvoja fora iz šezdesetih...", kaže drsko Ona uz neobavezan smešak, kao da joj je svejedno.
"Opa, znaš neke muške fore za prilaženje, mora da ti je imenik pun muškaraca koji čekaju da im se javiš..."
"Pa, nemam imenik, jedino ako hoćeš da budeš prvi upisani, prilaže se jedna Šok žvaka za upis..."
"Dogovoreno, mesečnu članarinu plaćam u kasetama sa A i B stranom i šetnji po korzou..."
Da stvarno možete da vidite ovo dvoje, naišli biste na hiljadu očnih varnica, tajno im se oboma znoje dlanovi i vrlo su nervozni, ali srećni. Gospodin Džejms Din uzima parče salvete, odnekud vadi BIC zutu hemijsku sa plavim čepom, zapisuje svoj broj telefona i potpisuje se sa "Marko". Ana zvera u salvetu i taman da kaže nešto, podiže glavu u istom trenutku kad i on, sudaraju se glavama, toliko jako da mogu čuti kako im vozić Ćira peva Betovenovu Devetu. Zar nije smotanost pravi Kupidon u ovoj priči? Njihov prvi kontakt je izazvao blaži moždani udar, ali sad su sasvim sigurni da imaju nešto zajedničko. Smeju se i izvinjavaju jedno drugom, Marko odlazi, ostavljajući Anu užarenih obraza i u mislima da li je kabl telefona dovoljno dugačak da ga može odneti u svoju sobu.

Marko i Ana 10.aprila 2015. godine:

Marko ulazi u Sicilija Mafija Špageti stilu sa svojom "bandom" tipova u košuljama, pantalonama i sakoima, sa vrata poprilično glasno vikne unezverenom konobaru koji je pomislio da je Bog lično sišao među ljude "Rezervisa' sam separe preko Miška, nemoj da nam što hvali!" uz oštar pogled od koga se ledi krv u žilama. Zauzmu separee kao prađedovi Crmnicu onomad i strateški se rasporede, da ima dovoljno mesta za poluležeći stav. Moet sa početka priče udružuje sa sa Kohibama i počinje groznica subotnje večeri.

Ana ulazi u klub u visokim petnaesticama (vežbala ih je po kući, da ne izgleda kao epileptičar pri ulasku), Šanelovoj haljini bugarsko izdanje, Prada klač-torba (ne pitajte me ništa, sve sami guglajte), profi šminka uz Strawberrie lip gloss i nadrkani pogled broj tri poznatiji kao "Ja riba, ti nebitan". Bacanjem onog klača na visoki sto označava se mesto koje je rezervisano preko onog Miška i uz njegov savet da sto bude što bliži Markovom separeu. Ani se obezbeđuje najbolje mesto za šacovanje primeraka iz separea, ko zna možda im i učine tu čast da budu deo tima.
Atmosfera se sve više zahuktava i bas je pojačan do daske, na bitu DJ Šone, alkohola poplava i dimovi cigareta izvode piruete po plafonu.

Čiča Miča i gotova priča. 3h ujutro je, Marko odbaulja u svoj Audi sa pajtosima, Ana se otkotrlja u taksi, držeći one petnaestice u krilu i govoreći sebi da će sledeći put sigurno biti bolje, da će joj Marko prići, da će joj pisati makar u inboks na Fejsu.
Sledeći put? Koji sledeći put? Sledeći put i dalje Marko neće znati da priča, neće imati foru za muvanje koju je pokupio od nekog ortaka, neće videti dalje od svog nosa u kojeg je uvalio dve crte Coa Lukas fazona.

PAŽNJA! PAŽNJA! PAŽNJA!
ACHTUNG, ACHTUNG!

Nestala KOMUNIKACIJA, poslednji put viđena početkom 2000tih, na sebi je imala Humor, Sarkazam, Flert i Varnice. Ponaša se vrlo prijateljski, sa tendencijama za prerastenje u ljubav. Može prouzrokovati efekat Prave osobe i povećanje stope nataliteta.
Molimo sve osobe koje imaju bilo kakvu informaciju da se obrate Zavodu za izgradnju ozbiljnih veza i pronalaženje odgovarajućih parova.

Unapred zahvalna,
Planeta Zemlja & Co.

Bako, bako, kolike su ti oči!

Znate li priču o Crvenkapi? Onaj deo kada Crvenkapa naglašava Vukove alijas Bakine fizičke atribute? Da vas podsetim.

"Каda је Crvenkapa stiglа dо bakine кuće i pokucala tri puta, vuk je, imitirajući bakin glas, pozvao da uđе. Crvenkapu је iznenadio bakin izgled pa je upita:

-Baко, baко, zašto imaš тако duge ruке?
-Da те boljе zagrliм, dete моје.
-Zašto su ти тако velike оči?
-Da те boljе vidim.
-Zašto su ти тако velike uši?
-Da те bolje čujeм, zlato моје.
-Bako, bakо, zaštо imaš тако velike zubе?
-Dа те lakšе pojedem -zarežao је vuк i progutao Crvenkapu."

Sve one silne knjige koje ste nosili na časovima srpskog jezika debljine omanje fosne (vrsta daske, prim.aut.) i koje su na sebi imale ispisane magične reči "Interpretacije", služile su da jednog dana imate sopstveni pogled na svet priča i pričanja. Ne želite da znate kako je Frojd vrlo laskavo interpretirao bajke, ali bajke kao prve priče koje čujemo zapravo i jesu vrlo važne za odrastanje i shvatanje sveta. Tako da kad odrastemo, shvatimo da bajke nisu samo crne ili bele, već poprilično jedna šarena zbrka smisla, značenja, simbola, nešto kao lego kockice od kojih pravimo zamak-poentu i tu smeštamo i princezu i princa i vešticu i zmaja, a da ne dođe do Maričke bitke 21.veka.

Jednom je jedan dečak rekao da imam konjske zube kad se smejem i od tad obavezno stavim ruku na usta.

Drugi put mojoj drugarici je rečeno da joj se oči čudno razvuku kad se nasmeje i ona je nastavila kroz život da se smeje obarajući pogled.
Treći put je neko prekoren da zvuči kao magarac kad se od srca smeje i taj se suzdržavao ikada više da se glasno nasmeje. Ljudi su počeli da ga izbegavaju. Nazvali su ga Mrgud.

Gubiš me, Tina, kakve to veze sad ima sa Crvenkapom? (apsolvirala sam čitanje vaših misli i poprilično mi dobro ide ;) )

A šta ako Vuk nije zao, a Crvenkapa jeste? Crvenkapa ga pita kakve su mu to ruke, on odgovara da je bolje zagrli. Kakve su mu to velike oči, on kaže da je bolje vidi. Svaki put kad ga ona začuđeno "napadne" za fizički izgled, on se brani pozitivnošću, želi da stekne njeno poverenje, bez obzira što je dlakav, strašan i ogroman. Na kraju, kad pomene njegove zube, on je dokrajiči.
Vuk je vaš strah, Crvenkapa su sumnje i na vama je da li će strah preovladati svaki put kad neko udari na nesigurnosti, da li će Vuk pojesti sumnju i zavladati vašim životom toliko da vas zaobilaze i zovu Mrgud.
Odrasla sam u društvu koje je od malih nogu naviklo na razgovor sledeće tematike "A viđi ti ovo... A viđi ti ono...", uglavnom mi je jezik sam blokirao pri odgovoru na tako nešto, pa se skoro nikad nisam uklapala u "elitno društvo" osnovne škole i zamoljena sam da im više ne prilazim na velikom odmoru. Tako sam postala tiha i nesigurna, jer se razlikujem. To nije ništa strašno, hiljade i hiljade dece prolazi kroz psihičku torturu nepripadanja u sam "krem de la krem" društva, da bi vremenom postali Arhimedi svoga doba koji viču "Eureka!". Lepota prosvetljujućih trenutaka je u tome što dolaze kad se najmanje nadamo, poprilično su siloviti i stignu u pravo vreme.

"Zapamtite, djeco, ovaj period je poligon za oštrenje jezika dok ste u srednjoj školi, uzvratite na provokaciju, progovorite i nadmudrite protivnika, ako ne umijete da date adekvatan odgovor, zbunite ga... Samo nemojte da budete pasivni!"

To je bila moja lampica za buđenje. Profesoričine reči došle su mi kao poručene. Od tog trenutka bilo je lako, samo pronađete ono što je vaša najveća vrlina i time "udarite" na protivnika, a ja sam iz rukava izvukla brbljivost. Inače sam mlela kao navijena kući i samo sam nastavila da okrećem pedalu i u društvu, dakle, zbunjivala sam ih, ali su počeli i da obraćaju pažnju na to što ja govorim.

Drago prošlo Ja, makni tu ruku sa usta, zubi su tu da bi se videli, koristi ruke kad budeš krezuba baba od 99. godina.
Draga drugarice, oči su ti predivne kad se njima nasmeješ, jer su ogledalo tvoje duše.
I dragi Ti, osmeh ti je toliko zarazan, da možeš izlečiti pola bolnice samo zahvaljujući njemu.
Svi ostali, pazite šta izgovarate, ne želite da nečiju sreću pretvorite u nesigurnost, ne kaže se džabe "Tri puta meri, jednom seci", zauzdajte tu neobuzdanu Crvenkapu i definitivno ne dajte Vuku snage. Ako se Vuk razgoropadi, uvek imate trik iz rukava, pomislite na ono što vas čini jedinstvenim- rupice na obrazima, šuškate dok pričate, kreativni ste, pomažete komšiji da utovari džakove cementa ili imate "dve leve noge".

Ne želimo klonove, plastične Barbike, Stanije i Soraje, likove iz teretane, serijske lepotane sa kojima se borimo u toaletu oko pincete, muškarce bez osećaja i loše kopije Kristijana Greja. Lepota je ipak u različitosti.
https://youtu.be/sb2YOg_dkQM

Zadovoljna žena- mitsko biće?

"Žena je kao biljka, ako je ne krešeš redovno, ode ona kod komšije"

Prvo, sram vas bilo što ste glagol upotrebili pogrešno i drugo, svaka čast na shvaćenoj metafori.

Dakle, kako treba zadovoljiti ženu? Da krenemo redom- mozak, duša, zatim telo, ne obrnutim redosledom i nikako ne od poslednje stavke.

Mozak

Ženski mozak radi non-stop, nekih pet sati prepustimo se snovima van kontrole, mada postoji mogućnost da i tu pokažemo onom ološu što nas prati kako "Musa dere jarca". Kao što jednom davno Karleuša reče, polni organ koji vodi ljubav kod žena je mozak, tako da treba prvo da nas šarmirate svojim govorom, načinom razmišljanja, da li ste haljinu videli kao crno-plavu ili belo-zlatnu, da znate razliku između maskare i ajlajnera, da citirate Bukovskog, Andrića ili Selimovića... 

Multitasking iliti obavljanje više poslova u isto vreme postoji kod žena od kad je sveta i veka (pogledajte samo vašu majku i baku kako su uspele da žongliraju sa obavezama, decom, mužem i pritom da nenormalno dobro mirišu na Niveu i da budu doterane) i najbolje bi bilo da nam olakšate procese putem pomoći. Usled navale feminističkih pokreta, žene jesu postale samostalne, ali ta tegla krastavaca stvarno treba da bude otvorena, sijalica zamenjena i hleb ujutro kupljen, bez obzira koliko kažemo da možemo mi to i same.

Duša

Kad biste samo jednom zavirili u psihički svet jedne žene našli biste ceo jedan vrtlog osećaja, Alisu u zemlji čuda, Guliverovu čizmu i spektar svih mogućih emocija. Ne kažem da su muškarci neosetljiva bića, ali verujem kad bi postojala mogućnost da samo na jedan dan budete žene, pošandrcali bi u roku od keks (ko sumnja, neka odgleda epizodu "Trećeg kamena od Sunca" kad Seli i Dik zamene polove).

Da biste zadovoljili našu dušu, samo je potrebno da razgovarate sa nama o svemu (pa i o mušemama), da nam govorite da nas volite (da, i kad smo jako ljute i besne) i da primenjujete zagrljaje, koji su fizički oblik reči "Volim te". Otkriću vam jednu malu tajnu- prestanite da se plašite kad počnemo da plačemo kao da ste videli mrkog meĐeda i upotrebite te ruke da nas obgrlite, recite da će sve biti kako treba i lupite jednu od vaših fora i fazona, da se nasmejemo onako od muke :)

Telo

Znam da smo došli do vašeg omiljenog dela, ali zapravo ni ovde nema velike filozofije niti nauke. Naravno da morate da tražite G tačku kao Kolumbo Ameriku, eto on je krenuo za Indiju i našao nešto potpuno drugo, tako da će se i vama posrećiti uz jedan mali trik- saradnja, razgovor i poznavanje anatomije ženskog tela.

Sumnjam da moram da polemišem sa vama oko toga šta je najbolje za žensko telo, jer vi to svakako znate, šmekeri (namig). Ali za svaki slučaj ću da dodam da bez hemije i onog malog klika kad ste zajedno, nema boba ni vajde. E, zato se prvo kreće od mozga, jer on stvara oksitocin, vrlo važnu stvarčicu u mozgu koja je vaš mali pomagač da dobijete to što želite. Mislite o tome.

Dragi moji muškarci, uzmite tefter u ruke i zapišite sledeće:

Srećna žena = Mozak+ Duša+ Telo x 2 na kub (zalepiti na frižider ili u kupatilo pored nepodignute daske za wc šolju)

A ona će Vam rado uzvratiti jednačinom kako usrećiti muškarca:

Bez odeće + Pivo

Da li sam u pravu? ;)

Vodič kroz mračno doba PMS-a

Dragi muškarci i (pobesnele) žene,

Stara izreka glasi "Žene su nervozne kad dobiju, kad ne dobiju i kad treba da dobiju", dakle naše jače polovine od mesec dana imaju samo jednu nedelju da nas vide u našem najboljem izdanju, uglavnom smo miks troglave Aždaje i Kerbera, rospije i Meduze, a pomalo smo i Jecajuća Mirta (za sve nepoznanice u toku teksta, obratite se u komentaru autorki bloga ili Vikipediji).

Da biste znali kako se tih 7 dana čuvenog PMS-a odvija u našim glavama i životima, dozvolite mi da Vam to slikovito i rečito predstavim:

Dan 1- Budim se sa ogromnom željom da pojedem pola kile muslija i bidon mleka, mora da je to zato što sam preskočila večeru i sad je odmazda želudca na dnevnom rasporedu. Ok, pre toga bi trebalo oprati zube, ali šta je DOĐAVOLA OVO NA MOM NOSU??? Uh, smiri se, pokušaćemo to da zataškamo sa šest slojeva pudera, još pudera, pudera u prahu i korektora x 2.

Dan 2- Zašto se niko nije setio da pomeša meso, čokoladu, keks, zelenu salatu, čips i majonez? Baš je to ukusna kombinacija. 

Dragi divni moj slatki dečko, toplo se nadam da ne misliš ceo dan da buljiš u taj glupi kompjuter, za šta ja ovde služim, majka mu stara, da vegetiram kao muškatla i pravim se mutava??? 'Ajde diži guzicu i da gledamo neki film po mogućnosti da bude drama kao da je režirao sam presveti Vučić... (čuje se blaga kakofonija mljackanja, hrkanja i buncanja, jer je lepša polovina, čitaj Ja, zaspala na polovini filma)

Dan 3- Mogu li jednom, ali samo jednom da stignem na posao na vreme? Zašto se uspavam kad ne treba, a uveče kao sova buljim u plafon i brojim rupe po zidovima, ovce i novce? I gde mi je druga štikla, rezervni ključevi, žvake, desna minđuša i glava? Da li sam popila kafu ili mi treba dodatno gorivo? Drugi Svetski rat je bio 1939. ili 1945.?

Dan 4- Ova reklama za uloške je tako tužna, tačno se vidi koliko je ovaj muškarac voli, baš je lud za njom i gleda je tim kučećim pogledom dok ona trči u wc, zašto mene tako ne voli??? Aaaaaa, kad će mene neko ovoliko da obožava, šta ja, jadna i kukavna da očekujem u današnjem raspalom svetu? Šmrc... (maramice spremne na gotovs)

Dan 5- SAD SI NAŠAO DA ME PITAŠ GDE TI JE KRAVATA?! Mislim da je u drugoj fioci s leva, pored čarapa na romboide. KAKO NEMA, GLAVU SVOJU NE MOŽEŠ DA PRONAĐEŠ, JA MORAM SVE SAMA DA OBAVIM! Evo vidiš, dušo, samo što te nije pozvala po imenu, prezimenu i matičnom broju.

Dan 6- Jao, divan dan i sunce sija, baš sam srećna.... A to što mi danas nije rekao nijednom da me voli, možda mu više nije stalo? Ma, neeee... A ona koleginica sa posla, ona Marija sa jednim razrokim okom, mora da mu se ona sviđa čim se onoliko miriše kao strina neka pred seosko poselo... Jao, pa ja sam Šerlok, svaka mi čast, Marija mu je poslala poruku "Čekam te da završimo ugovor sa EmTelOm", to im je šifra! Di mi je ona sikirica, buzdovan, mačete, kalaš i pumparica?

Dan 7- Hahahha. (Grlati smeh, zatim plač majke Jugovića)

Dobro sam, što? NARAVNO DA NISAM DOBRO I TI ZNAŠ ZAŠTO! 

Može čokolada. KOLIKO PUTA SAM REKLA DA NEĆU ČOKOLADU SA GROŽĐICAMA, MRZIM ČOKOLADU SA GROŽĐICAMA, ali daj mi jednu kocku, čuš mene kocku, tablu. 

Volim te. Mrzim te. Sladoled. Zagrli me. Odmak' se malo, gušiš me. Piletina. Spava mi se. Ne spava mi se, hoću da pričamo. Ćevapi. DA LI ĆEŠ JEDNOM U ŽIVOTU NAUČITI DA SPUSTIŠ DASKU OD WC ŠOLJE, HOĆEŠ DA IZGINEMO SVI U VODU, BRATE MILI???

Samo se vi smejte, nama u glavi je pravi cunami, tornado i mini-apokalipsa sa sve četiri jahača na kljusima, toliko da neke žene čak i ne izlaze iz kuće dok im se ne smire hormoni. Ako me pitate šta bi trebalo uraditi tih sedam dana, recept je samo jedan:

- Neograničen broj poljubaca

- Milion "Volim te"

- Zagrljaj ujutro i uveče

- Razumevanje

- Slatkiši i slaniši u neograničenim količinama

- Komplimenata pljusak (nipošto "Alkohola poplava", vi'te vi gde je to odvelo Nikoliju)

I najvažnije, samo budite tu, jer na kraju dana, tamo negde iza ponoći, čudovišta se pretvaraju u najnežnija stvorenja, koja se sklupčaju pored, zagrle, poljube, kažu da ste osoba njihovih snova i utonu u san dok ih češkate po kosi, držeći ih za ruke... Pa vi recite da to ne vredi svih muka ovog sveta?