Bako, bako, kolike su ti oči!

Znate li priču o Crvenkapi? Onaj deo kada Crvenkapa naglašava Vukove alijas Bakine fizičke atribute? Da vas podsetim.

"Каda је Crvenkapa stiglа dо bakine кuće i pokucala tri puta, vuk je, imitirajući bakin glas, pozvao da uđе. Crvenkapu је iznenadio bakin izgled pa je upita:

-Baко, baко, zašto imaš тако duge ruке?
-Da те boljе zagrliм, dete моје.
-Zašto su ти тако velike оči?
-Da те boljе vidim.
-Zašto su ти тако velike uši?
-Da те bolje čujeм, zlato моје.
-Bako, bakо, zaštо imaš тако velike zubе?
-Dа те lakšе pojedem -zarežao је vuк i progutao Crvenkapu."

Sve one silne knjige koje ste nosili na časovima srpskog jezika debljine omanje fosne (vrsta daske, prim.aut.) i koje su na sebi imale ispisane magične reči "Interpretacije", služile su da jednog dana imate sopstveni pogled na svet priča i pričanja. Ne želite da znate kako je Frojd vrlo laskavo interpretirao bajke, ali bajke kao prve priče koje čujemo zapravo i jesu vrlo važne za odrastanje i shvatanje sveta. Tako da kad odrastemo, shvatimo da bajke nisu samo crne ili bele, već poprilično jedna šarena zbrka smisla, značenja, simbola, nešto kao lego kockice od kojih pravimo zamak-poentu i tu smeštamo i princezu i princa i vešticu i zmaja, a da ne dođe do Maričke bitke 21.veka.

Jednom je jedan dečak rekao da imam konjske zube kad se smejem i od tad obavezno stavim ruku na usta.

Drugi put mojoj drugarici je rečeno da joj se oči čudno razvuku kad se nasmeje i ona je nastavila kroz život da se smeje obarajući pogled.
Treći put je neko prekoren da zvuči kao magarac kad se od srca smeje i taj se suzdržavao ikada više da se glasno nasmeje. Ljudi su počeli da ga izbegavaju. Nazvali su ga Mrgud.

Gubiš me, Tina, kakve to veze sad ima sa Crvenkapom? (apsolvirala sam čitanje vaših misli i poprilično mi dobro ide ;) )

A šta ako Vuk nije zao, a Crvenkapa jeste? Crvenkapa ga pita kakve su mu to ruke, on odgovara da je bolje zagrli. Kakve su mu to velike oči, on kaže da je bolje vidi. Svaki put kad ga ona začuđeno "napadne" za fizički izgled, on se brani pozitivnošću, želi da stekne njeno poverenje, bez obzira što je dlakav, strašan i ogroman. Na kraju, kad pomene njegove zube, on je dokrajiči.
Vuk je vaš strah, Crvenkapa su sumnje i na vama je da li će strah preovladati svaki put kad neko udari na nesigurnosti, da li će Vuk pojesti sumnju i zavladati vašim životom toliko da vas zaobilaze i zovu Mrgud.
Odrasla sam u društvu koje je od malih nogu naviklo na razgovor sledeće tematike "A viđi ti ovo... A viđi ti ono...", uglavnom mi je jezik sam blokirao pri odgovoru na tako nešto, pa se skoro nikad nisam uklapala u "elitno društvo" osnovne škole i zamoljena sam da im više ne prilazim na velikom odmoru. Tako sam postala tiha i nesigurna, jer se razlikujem. To nije ništa strašno, hiljade i hiljade dece prolazi kroz psihičku torturu nepripadanja u sam "krem de la krem" društva, da bi vremenom postali Arhimedi svoga doba koji viču "Eureka!". Lepota prosvetljujućih trenutaka je u tome što dolaze kad se najmanje nadamo, poprilično su siloviti i stignu u pravo vreme.

"Zapamtite, djeco, ovaj period je poligon za oštrenje jezika dok ste u srednjoj školi, uzvratite na provokaciju, progovorite i nadmudrite protivnika, ako ne umijete da date adekvatan odgovor, zbunite ga... Samo nemojte da budete pasivni!"

To je bila moja lampica za buđenje. Profesoričine reči došle su mi kao poručene. Od tog trenutka bilo je lako, samo pronađete ono što je vaša najveća vrlina i time "udarite" na protivnika, a ja sam iz rukava izvukla brbljivost. Inače sam mlela kao navijena kući i samo sam nastavila da okrećem pedalu i u društvu, dakle, zbunjivala sam ih, ali su počeli i da obraćaju pažnju na to što ja govorim.

Drago prošlo Ja, makni tu ruku sa usta, zubi su tu da bi se videli, koristi ruke kad budeš krezuba baba od 99. godina.
Draga drugarice, oči su ti predivne kad se njima nasmeješ, jer su ogledalo tvoje duše.
I dragi Ti, osmeh ti je toliko zarazan, da možeš izlečiti pola bolnice samo zahvaljujući njemu.
Svi ostali, pazite šta izgovarate, ne želite da nečiju sreću pretvorite u nesigurnost, ne kaže se džabe "Tri puta meri, jednom seci", zauzdajte tu neobuzdanu Crvenkapu i definitivno ne dajte Vuku snage. Ako se Vuk razgoropadi, uvek imate trik iz rukava, pomislite na ono što vas čini jedinstvenim- rupice na obrazima, šuškate dok pričate, kreativni ste, pomažete komšiji da utovari džakove cementa ili imate "dve leve noge".

Ne želimo klonove, plastične Barbike, Stanije i Soraje, likove iz teretane, serijske lepotane sa kojima se borimo u toaletu oko pincete, muškarce bez osećaja i loše kopije Kristijana Greja. Lepota je ipak u različitosti.
https://youtu.be/sb2YOg_dkQM