Ja se tebe sviđam, a ti mene?

Uđite u bilo koji klub/kafić/kafić koji glumi klub ovih dana. 

Opišite mi šta vidite.
Ja ću vam reći.
Vidite grupu muškaraca i grupu žena. Jedni su, na primer, sa leve strane, a drugi su sa desne.
Sačekajte 3h ujutro.
Šta sad vidite?
Ista grupa muškaraca i ista grupa žena na svojim položajima, kao vojnici drže one mučene stolove da ne padnu i da im ne poispadaju Ajfonovi.
Onda kao po komandi polako se skupljaju torbice, zezalice i jakne i svako odlazi svojoj kući, bez ijednog broja telefona, bez ijedne progovorena reči, a kamoli flerta. Bitnije je čekirati se.
Komunikacija, je l' se to maže na 'leba? Tito, vrati se, sve ti je oprošteno.

Da vas podsetim kako je to bilo nekada:

Izađeš u kafić i zauzmeš bilo koji sto koji ti odgovara, ne moramo svi da budemo separeisti i da nam Moet bude događaj godine. Nekoliko stolova blizu tebe dolazi Onaj Na Koga Si Bacila Oko sa svojim društvom u poprilično veselom raspoloženju. Kako ste se ugledali, oboma kreću noge same da igraju, sistem sreće dođe do famoznih sto procenata i osmeh vam se toliko razvuče da vam vidimo tu krnjavu šesticu koju ste polomili jedući kokice pre neko veče.

Žene kao nesvesno bace pogled preko ramena uz propratno zabacivanje kose unazad, muškarci drže Džek ili Marlboro u ruci, blago se namršte da izgledaju opasno i dobace vam Džejms Din pogled. Serija od četiri- pet pogleda, direktno u oči i sa polusmeškom.

"Izvini, gde ti je celofan?", prilazi On i trudi se da zvuči ozbiljno.
"Misliš onaj iz koga sam ispala, jer sam bombonica, raspao se, kao i ta tvoja fora iz šezdesetih...", kaže drsko Ona uz neobavezan smešak, kao da joj je svejedno.
"Opa, znaš neke muške fore za prilaženje, mora da ti je imenik pun muškaraca koji čekaju da im se javiš..."
"Pa, nemam imenik, jedino ako hoćeš da budeš prvi upisani, prilaže se jedna Šok žvaka za upis..."
"Dogovoreno, mesečnu članarinu plaćam u kasetama sa A i B stranom i šetnji po korzou..."
Da stvarno možete da vidite ovo dvoje, naišli biste na hiljadu očnih varnica, tajno im se oboma znoje dlanovi i vrlo su nervozni, ali srećni. Gospodin Džejms Din uzima parče salvete, odnekud vadi BIC zutu hemijsku sa plavim čepom, zapisuje svoj broj telefona i potpisuje se sa "Marko". Ana zvera u salvetu i taman da kaže nešto, podiže glavu u istom trenutku kad i on, sudaraju se glavama, toliko jako da mogu čuti kako im vozić Ćira peva Betovenovu Devetu. Zar nije smotanost pravi Kupidon u ovoj priči? Njihov prvi kontakt je izazvao blaži moždani udar, ali sad su sasvim sigurni da imaju nešto zajedničko. Smeju se i izvinjavaju jedno drugom, Marko odlazi, ostavljajući Anu užarenih obraza i u mislima da li je kabl telefona dovoljno dugačak da ga može odneti u svoju sobu.

Marko i Ana 10.aprila 2015. godine:

Marko ulazi u Sicilija Mafija Špageti stilu sa svojom "bandom" tipova u košuljama, pantalonama i sakoima, sa vrata poprilično glasno vikne unezverenom konobaru koji je pomislio da je Bog lično sišao među ljude "Rezervisa' sam separe preko Miška, nemoj da nam što hvali!" uz oštar pogled od koga se ledi krv u žilama. Zauzmu separee kao prađedovi Crmnicu onomad i strateški se rasporede, da ima dovoljno mesta za poluležeći stav. Moet sa početka priče udružuje sa sa Kohibama i počinje groznica subotnje večeri.

Ana ulazi u klub u visokim petnaesticama (vežbala ih je po kući, da ne izgleda kao epileptičar pri ulasku), Šanelovoj haljini bugarsko izdanje, Prada klač-torba (ne pitajte me ništa, sve sami guglajte), profi šminka uz Strawberrie lip gloss i nadrkani pogled broj tri poznatiji kao "Ja riba, ti nebitan". Bacanjem onog klača na visoki sto označava se mesto koje je rezervisano preko onog Miška i uz njegov savet da sto bude što bliži Markovom separeu. Ani se obezbeđuje najbolje mesto za šacovanje primeraka iz separea, ko zna možda im i učine tu čast da budu deo tima.
Atmosfera se sve više zahuktava i bas je pojačan do daske, na bitu DJ Šone, alkohola poplava i dimovi cigareta izvode piruete po plafonu.

Čiča Miča i gotova priča. 3h ujutro je, Marko odbaulja u svoj Audi sa pajtosima, Ana se otkotrlja u taksi, držeći one petnaestice u krilu i govoreći sebi da će sledeći put sigurno biti bolje, da će joj Marko prići, da će joj pisati makar u inboks na Fejsu.
Sledeći put? Koji sledeći put? Sledeći put i dalje Marko neće znati da priča, neće imati foru za muvanje koju je pokupio od nekog ortaka, neće videti dalje od svog nosa u kojeg je uvalio dve crte Coa Lukas fazona.

PAŽNJA! PAŽNJA! PAŽNJA!
ACHTUNG, ACHTUNG!

Nestala KOMUNIKACIJA, poslednji put viđena početkom 2000tih, na sebi je imala Humor, Sarkazam, Flert i Varnice. Ponaša se vrlo prijateljski, sa tendencijama za prerastenje u ljubav. Može prouzrokovati efekat Prave osobe i povećanje stope nataliteta.
Molimo sve osobe koje imaju bilo kakvu informaciju da se obrate Zavodu za izgradnju ozbiljnih veza i pronalaženje odgovarajućih parova.

Unapred zahvalna,
Planeta Zemlja & Co.

Bako, bako, kolike su ti oči!

Znate li priču o Crvenkapi? Onaj deo kada Crvenkapa naglašava Vukove alijas Bakine fizičke atribute? Da vas podsetim.

"Каda је Crvenkapa stiglа dо bakine кuće i pokucala tri puta, vuk je, imitirajući bakin glas, pozvao da uđе. Crvenkapu је iznenadio bakin izgled pa je upita:

-Baко, baко, zašto imaš тако duge ruке?
-Da те boljе zagrliм, dete моје.
-Zašto su ти тако velike оči?
-Da те boljе vidim.
-Zašto su ти тако velike uši?
-Da те bolje čujeм, zlato моје.
-Bako, bakо, zaštо imaš тако velike zubе?
-Dа те lakšе pojedem -zarežao је vuк i progutao Crvenkapu."

Sve one silne knjige koje ste nosili na časovima srpskog jezika debljine omanje fosne (vrsta daske, prim.aut.) i koje su na sebi imale ispisane magične reči "Interpretacije", služile su da jednog dana imate sopstveni pogled na svet priča i pričanja. Ne želite da znate kako je Frojd vrlo laskavo interpretirao bajke, ali bajke kao prve priče koje čujemo zapravo i jesu vrlo važne za odrastanje i shvatanje sveta. Tako da kad odrastemo, shvatimo da bajke nisu samo crne ili bele, već poprilično jedna šarena zbrka smisla, značenja, simbola, nešto kao lego kockice od kojih pravimo zamak-poentu i tu smeštamo i princezu i princa i vešticu i zmaja, a da ne dođe do Maričke bitke 21.veka.

Jednom je jedan dečak rekao da imam konjske zube kad se smejem i od tad obavezno stavim ruku na usta.

Drugi put mojoj drugarici je rečeno da joj se oči čudno razvuku kad se nasmeje i ona je nastavila kroz život da se smeje obarajući pogled.
Treći put je neko prekoren da zvuči kao magarac kad se od srca smeje i taj se suzdržavao ikada više da se glasno nasmeje. Ljudi su počeli da ga izbegavaju. Nazvali su ga Mrgud.

Gubiš me, Tina, kakve to veze sad ima sa Crvenkapom? (apsolvirala sam čitanje vaših misli i poprilično mi dobro ide ;) )

A šta ako Vuk nije zao, a Crvenkapa jeste? Crvenkapa ga pita kakve su mu to ruke, on odgovara da je bolje zagrli. Kakve su mu to velike oči, on kaže da je bolje vidi. Svaki put kad ga ona začuđeno "napadne" za fizički izgled, on se brani pozitivnošću, želi da stekne njeno poverenje, bez obzira što je dlakav, strašan i ogroman. Na kraju, kad pomene njegove zube, on je dokrajiči.
Vuk je vaš strah, Crvenkapa su sumnje i na vama je da li će strah preovladati svaki put kad neko udari na nesigurnosti, da li će Vuk pojesti sumnju i zavladati vašim životom toliko da vas zaobilaze i zovu Mrgud.
Odrasla sam u društvu koje je od malih nogu naviklo na razgovor sledeće tematike "A viđi ti ovo... A viđi ti ono...", uglavnom mi je jezik sam blokirao pri odgovoru na tako nešto, pa se skoro nikad nisam uklapala u "elitno društvo" osnovne škole i zamoljena sam da im više ne prilazim na velikom odmoru. Tako sam postala tiha i nesigurna, jer se razlikujem. To nije ništa strašno, hiljade i hiljade dece prolazi kroz psihičku torturu nepripadanja u sam "krem de la krem" društva, da bi vremenom postali Arhimedi svoga doba koji viču "Eureka!". Lepota prosvetljujućih trenutaka je u tome što dolaze kad se najmanje nadamo, poprilično su siloviti i stignu u pravo vreme.

"Zapamtite, djeco, ovaj period je poligon za oštrenje jezika dok ste u srednjoj školi, uzvratite na provokaciju, progovorite i nadmudrite protivnika, ako ne umijete da date adekvatan odgovor, zbunite ga... Samo nemojte da budete pasivni!"

To je bila moja lampica za buđenje. Profesoričine reči došle su mi kao poručene. Od tog trenutka bilo je lako, samo pronađete ono što je vaša najveća vrlina i time "udarite" na protivnika, a ja sam iz rukava izvukla brbljivost. Inače sam mlela kao navijena kući i samo sam nastavila da okrećem pedalu i u društvu, dakle, zbunjivala sam ih, ali su počeli i da obraćaju pažnju na to što ja govorim.

Drago prošlo Ja, makni tu ruku sa usta, zubi su tu da bi se videli, koristi ruke kad budeš krezuba baba od 99. godina.
Draga drugarice, oči su ti predivne kad se njima nasmeješ, jer su ogledalo tvoje duše.
I dragi Ti, osmeh ti je toliko zarazan, da možeš izlečiti pola bolnice samo zahvaljujući njemu.
Svi ostali, pazite šta izgovarate, ne želite da nečiju sreću pretvorite u nesigurnost, ne kaže se džabe "Tri puta meri, jednom seci", zauzdajte tu neobuzdanu Crvenkapu i definitivno ne dajte Vuku snage. Ako se Vuk razgoropadi, uvek imate trik iz rukava, pomislite na ono što vas čini jedinstvenim- rupice na obrazima, šuškate dok pričate, kreativni ste, pomažete komšiji da utovari džakove cementa ili imate "dve leve noge".

Ne želimo klonove, plastične Barbike, Stanije i Soraje, likove iz teretane, serijske lepotane sa kojima se borimo u toaletu oko pincete, muškarce bez osećaja i loše kopije Kristijana Greja. Lepota je ipak u različitosti.
https://youtu.be/sb2YOg_dkQM